Ova soba što miriše
na jabuke i dim
Zapravo ne postoji.
Mora da sam popio mnogo.
Ti znaš moju ćud,
Sigurno si na vreme
Umakla od nepogoda.
Sanjam, a budan stojim.
Ti si opasna nelagoda.
Ne bi nikada trpela
Pijanog gada.
Ni kada dokaz ima
Svima da si, iz inata, sve...
Što si mi se onda
razlila pod cipelama
I čime se to vino spira...
Što mi to ćutiš crnje
Nego malopre kad si
Kao tiha optužba
Podbočeno gledala
Van mene
Opisujući u zraku
Mrsko “Znam ja...”
Ova soba što miriše
Na jabuke i krv
Mora da ne postoji...
Bejbi Džejn,
Ne ostavljaj me na crti.
U meni raste breza, mila;
Pucao bih u svoje misli.
No comments:
Post a Comment