SCENA TREĆA

Prezrelo voće ispušta trom i lepljiv mrak.

 Drveni sto pun ožiljaka muklo stenje, prljavo posuđe beznadežno rasuto cvili.

Čovek ne postoji u tom prostoru, zrak nije obeležen njegovim disanjem, prostor ne odaje nikakvu ljudsku dinamiku.

 Vreme bora predmete, oni su zaboravili na dodir, prošlost ih nežnom skramom davi.

 Materija postaje obezličena, ograđenost prostora gubi smisao.

Gledaoci čuju ništa, u njihovim očima nema vidika, između prstiju nedodir razvlači paučinu.

 Ideja je uništenje, bez cilja, bez energije, neprisustvom. Gledaocima blede konture, zavesa pada, režiser sedi nigde i tapše u sebi.

V. S. T. 

DRUGA SCENA

Preko istočnog vetra razapet zvižduk. Tu i tamo o njega obešena klupčad reči, komadi ogledala i kore lubenica.

Crveni muškarac i plava devojka leđima okrenuti jedno drugom jedu kupine. Nebo je prošarano podlivima, oblaci uredno spakovani u crne kutije, trista miliona ptica nosi ih nisko iznad glava gledalaca. Utisak je teskoba, porobljenost, blaga vrtoglavica.

Gomila se tiska, jezicima zaseca kutije, ptice skidaju krila i postaju jednostavna forma, čista linija.

Crveno i Plavo isprepleću udove i porode kamenu kišu. Zemlja miriše na slobodu, tišinu i ptičiju krv.

V. S. T. 

PRVA SCENA

Scena je uvežbana. Sve se događa drugi put.

Mladić stoji na jednoj nozi, usana slepljenih njenim odgovorom budućim, u ispruženoj šaci drži jaje.

Mrtva starica se histerično smeje u pesku, kroz njene suve grudi vidimo devojku.

Ona je naga, crna i u raskoraku. Iznad pola guste kovrdže splela u tri brodska užeta, sedamdeset miliona pijanih mornara mile uz njih. Stopalo joj ljube blizanci, jedan je drugom pradeda, drugi je od prvog stariji za tri naopaka sunčeva proklizaja.

Erotizam mrtvih predela i nesklada same scene je poenta prikaza prvog. Horske partije muče i proganjaju gledaoce, oni u beznađu i besu gađaju glumce rebrima i vilicama.

Iz mladićevog jajeta rađa se mutavi Mesec i spušta mrak.

Kraj prvog čina.

V. S. T.

KRAJ LETA, PAD

Niko nije shvatio šalu

Dok je Sudbina okrutno lomila prste

(Sreći? Ne, obećanju)

Septembar se nemilosrdno uselio

U korake dolaska, korake odlaska

Sve pijaniji razgovori, 

Sve kišnija ćutanja

Čuješ li

Popušta i poslednja zamka

Vuče se na lice

Osmeh razapet

V. S. T.

BIVAK

U tri popodne

Besramno gorka kafa

Očaj se uvlači primetno

U sve pore

Listaš novine

Ili sećanja

Bora ti pogled sužava

Hajde priznaj

Na rubu misli

Čežnja ti gnezdo isplela.

 V.S.T.

KLOT – FRKET

Oparati prošlost.

Vesti sitne šavove po duši.

Oparati budućnost.

Nemati bol. Ni cilj.

Imati tren. Tren je zauvek.

Štrikaj, mala veziljo,

Štrikaj carevo novo ruho...

V. S. T. 

KAJANJE

Uvek tako

Tika tako

Dum dum

Mrtvi snovi

Rasut um

Bele noći

Crni drum

Kolo kolo naokolo

Strujno kolo

Smrti kum

Krv uz pušku

Krv niz pušku

Sever istok

Zapad jug

Uvek tako

Tika tako

Samoj sebi

Dum dum drug

V. S. T.

KRAJ LETA, PAD

Niko nije shvatio šalu

Dok je Sudbina okrutno lomila prste

(Sreći? Ne, obećanju)

Septembar se nemilosrdno uselio

U korake dolaska, korake odlaska

Sve pijaniji razgovori, 

Sve kišnija ćutanja

Čuješ li

Popušta i poslednja zamka

Vuče se na lice

Osmeh razapet

V. S. T.