NOĆ MRAZOM OPRLjENA*

Šušte, šušte svetla kroz maglu

U nama.

Kako smo meko sišli duboko

U sebe.

To je idealan prostor,

Zaokružiću se i staviti tačku.

Mi samo razmišljamo o vremenu,

Neprekidno tik- tak,

Unapred i unazad, 

Van svakog redosleda.

Uvek se noć priljubi uz neki saksofon,

Vrlo udaljeno od dodira i čežnje.

A stvarnost zgusnuta, 

kao vinil izgrebana, pali se i iščezne.

Sve je to, sve baš, 

I očajno i lako.

Šušte, šušte svetla kroz ponor

U nama.

V. S. T.

DISTRIKT HERC

-Pre svega, beše:

Sumrak, vlaga, glad-

Kaput mrtav od uzdaha.

Longplejke, stari redosled:

Odlasci i kajanja.

Onda, unazad:

Mamljenja i odustajanja.

Sve te memljive sobe.

Svako z a u v e k

Sa rokom trajanja.

Telefoni za jedno lice.

Muk za čovečanstvo.

Ožiljci od dima.

Ožiljci sa putovanja.

Prve bore skrivene po knjigama.

Prvi pad ucrtan u kolena.

Ključaonice zatisnute ćutanjem.

Neko bi napred?

Ne damo nadiranja.

Ti-ho, ti-še

Moje noći

Prestare za kraj.

V. S.T.

BALADA O BEJBI DžEJN /Ako zasečeš maglu Dobićeš dan/

Ova soba što miriše 

na jabuke i dim

Zapravo ne postoji.

Mora da sam popio mnogo.

Ti znaš moju ćud,

Sigurno si na vreme

Umakla od nepogoda.

Sanjam, a budan stojim.

Ti si opasna nelagoda.

Ne bi nikada trpela

Pijanog gada.

Ni kada dokaz ima

Svima da si, iz inata, sve...

Što si mi se onda

razlila pod cipelama

I čime se to vino spira...

Što mi to ćutiš crnje

Nego malopre kad si

Kao tiha optužba

Podbočeno gledala

Van mene

Opisujući u zraku

Mrsko “Znam ja...”

Ova soba što miriše

Na jabuke i krv

Mora da ne postoji...

Bejbi Džejn,

Ne ostavljaj me na crti.

U meni raste breza, mila;

Pucao bih u svoje misli.

JENDEK

Tu gde si stao dno je tek početak.

Metak taj pod jezikom vreba pogled

Pun odlaska, pun krajeva.

Znam sve manje da te želim.

Sve lepše i sve tako nehajno

Da dišem dok

Niz zavese mili

Davno odigran i zgužvan pokušaj.

Tu gde si stao dno je tek početak.

Metak taj razneo nebo...

Ni zrak, ni mrak...

V. S. T.

LIVERI STEJBL BLUZ

Imaš samo ono što te troši

To te čini poželjnim

Dok raskvašen i memljiv

Puštaš slavuje po barovima;

Bez tajne u rukavima

Bez ruža za reverima

Dok ste vi glancali cipele

I uvrtali brkove

Dok ste vi taložili novac i bore

U svoje oble zablude

On je

Skoro plav

Skoro nežan

Uzdahnuo

Strpao srce u džep

Jer:

Nju Orleans 

Ti je dozvolio bubnjeve

I noć na koži

Iz pogleda niče

Uho

Mogućnost

Obećanje

Drugi trenutak- jesmo li

Uzrok i posledica tišina

Ili gustog zvuka

Što se niz grlo sliva...

V. S. T.

ŠTA SI REKLA (REKLA SAM U SEBI)

Više od tebe volim nebo.

Nepregledno je ovo ništa 

Još nepreglednija ova lađa 

Bez vetra i bez toka

Lađa bez mora, vekovima.

Dok suton oko sna vezujem

Nada mnom ritmično lupa i krvari

Komad vate prepun ljubavi

Lakše je grliti nebo nego san

Teže je...

V.S.T.

DOŠLA SAM U BAR I PILA MNOGO DžINA

Imam jednog čoveka i on 
Nije moj
Svaka se bol do ponoći
Meko prima
Ali kad srce otkuca mrak
Frak duša spusti na šank
Kreće plima
Natoči mi, mili, kul džez 
Do dna
Nikada nas nije stezao mrak
Nego tek žuljala istina
Čovečanstvo u lancima
Okovi po prstima
Okovi na kapcima
Oni koji raskidamo
A najviše oni
Koje zvučno sanjamo

Umorna sam u čaši
Slobodna u pustinji

Zri ponoć od dima
Ne bojim se suša, mili
Tvoja usta
Pevaju Misisipi.

V. S. T. 

SCENA TREĆA

Prezrelo voće ispušta trom i lepljiv mrak.

 Drveni sto pun ožiljaka muklo stenje, prljavo posuđe beznadežno rasuto cvili.

Čovek ne postoji u tom prostoru, zrak nije obeležen njegovim disanjem, prostor ne odaje nikakvu ljudsku dinamiku.

 Vreme bora predmete, oni su zaboravili na dodir, prošlost ih nežnom skramom davi.

 Materija postaje obezličena, ograđenost prostora gubi smisao.

Gledaoci čuju ništa, u njihovim očima nema vidika, između prstiju nedodir razvlači paučinu.

 Ideja je uništenje, bez cilja, bez energije, neprisustvom. Gledaocima blede konture, zavesa pada, režiser sedi nigde i tapše u sebi.

V. S. T. 

DRUGA SCENA

Preko istočnog vetra razapet zvižduk. Tu i tamo o njega obešena klupčad reči, komadi ogledala i kore lubenica.

Crveni muškarac i plava devojka leđima okrenuti jedno drugom jedu kupine. Nebo je prošarano podlivima, oblaci uredno spakovani u crne kutije, trista miliona ptica nosi ih nisko iznad glava gledalaca. Utisak je teskoba, porobljenost, blaga vrtoglavica.

Gomila se tiska, jezicima zaseca kutije, ptice skidaju krila i postaju jednostavna forma, čista linija.

Crveno i Plavo isprepleću udove i porode kamenu kišu. Zemlja miriše na slobodu, tišinu i ptičiju krv.

V. S. T. 

PRVA SCENA

Scena je uvežbana. Sve se događa drugi put.

Mladić stoji na jednoj nozi, usana slepljenih njenim odgovorom budućim, u ispruženoj šaci drži jaje.

Mrtva starica se histerično smeje u pesku, kroz njene suve grudi vidimo devojku.

Ona je naga, crna i u raskoraku. Iznad pola guste kovrdže splela u tri brodska užeta, sedamdeset miliona pijanih mornara mile uz njih. Stopalo joj ljube blizanci, jedan je drugom pradeda, drugi je od prvog stariji za tri naopaka sunčeva proklizaja.

Erotizam mrtvih predela i nesklada same scene je poenta prikaza prvog. Horske partije muče i proganjaju gledaoce, oni u beznađu i besu gađaju glumce rebrima i vilicama.

Iz mladićevog jajeta rađa se mutavi Mesec i spušta mrak.

Kraj prvog čina.

V. S. T.

KRAJ LETA, PAD

Niko nije shvatio šalu

Dok je Sudbina okrutno lomila prste

(Sreći? Ne, obećanju)

Septembar se nemilosrdno uselio

U korake dolaska, korake odlaska

Sve pijaniji razgovori, 

Sve kišnija ćutanja

Čuješ li

Popušta i poslednja zamka

Vuče se na lice

Osmeh razapet

V. S. T.

BIVAK

U tri popodne

Besramno gorka kafa

Očaj se uvlači primetno

U sve pore

Listaš novine

Ili sećanja

Bora ti pogled sužava

Hajde priznaj

Na rubu misli

Čežnja ti gnezdo isplela.

 V.S.T.

KLOT – FRKET

Oparati prošlost.

Vesti sitne šavove po duši.

Oparati budućnost.

Nemati bol. Ni cilj.

Imati tren. Tren je zauvek.

Štrikaj, mala veziljo,

Štrikaj carevo novo ruho...

V. S. T. 

KAJANJE

Uvek tako

Tika tako

Dum dum

Mrtvi snovi

Rasut um

Bele noći

Crni drum

Kolo kolo naokolo

Strujno kolo

Smrti kum

Krv uz pušku

Krv niz pušku

Sever istok

Zapad jug

Uvek tako

Tika tako

Samoj sebi

Dum dum drug

V. S. T.

KRAJ LETA, PAD

Niko nije shvatio šalu

Dok je Sudbina okrutno lomila prste

(Sreći? Ne, obećanju)

Septembar se nemilosrdno uselio

U korake dolaska, korake odlaska

Sve pijaniji razgovori, 

Sve kišnija ćutanja

Čuješ li

Popušta i poslednja zamka

Vuče se na lice

Osmeh razapet

V. S. T.

FOVOS

Loše jutro

Stara misao pod čelom reži

Kožom rumeni pečat

Na maglen san podseća

Jato ptica

Grudima mahnito rasplinuto

Talasi o slepoočnice slomljeni

Pod jezikom brodolomci

Dan za milost preklinju

V. S. T.

TI I JA I TO

Od jednog spontanog zagrljaja

Otvorilo se more

Mogao si šetati sve do dna

Mogao si zapomagati

Ribe ne mare za dva ludaka

Za dva dijahronična putnika

Sa omčama stida 

zategnutim 

Oko pogleda

Sve su noći Valpurgijske 

Sva su svitanja crvena 

To nije ničija briga

Postoji samo jedan pad

I tiče se ubrzanog disanja

Nek se zatvori more

Nek halapljivo proguta

I ovaj izgovor 

Dok namerno tonemo

Nema nas na površini.

Nema ni površine.

V. S. T.

PODNEVNA SLIKA

... A zar smo ikad tražili reč;

Želeli smo vreme.

Breme nije kopnilo u čašama.

Breme u pogledima.

Sunce, sunce, 

Proklete naše nesvestice.

Mrvice se povlače po stolu.

Mrvice po poljupcima.

Nikad mi nismo tražili reč, stari.

Zvučno u nama muk krvari.

V. S. T.

NEDOVRŠENA PORUKA, JER TAKVI JESMO

Rekao sam ti

Šta si mi rekao

Tvoj prelomljen nos tvoje uske oči

Od grča A do grča B i tako dalje

Rekao sam ti nemoj da čekaš

Ne vraćamo se bliže sebi godinama

Ti si divna devojka ti si zlo na nogama

Žilet je bio u kupatilu

Ali mi se odavno nismo ubijali zbog srca

Ja te grlim jer te nema pod dlanovima

I to je jedna uzaludna istina

Ja te grlim jer si šapnuo Kako sam ti tužan

I Baš me nešto boli za sobom duša

Moja nemirna lađo, moj kapetane

Jednom se nećemo poznati na ulici

I mnogo ću te voleti...

V. S. T.

OD. USTANAK

Lažeš ti, mrtvi kapetane.

O, kako opasan si ti.

Potežem nož, srce da ti razoružam.

Ali, šta će meni oštrica ova.

Ukrašću snažnog crnog konja.

Naći ću boljeg Ciganina.

Ljubiti lepšeg razbojnika.

Neće mi ruke talase lomiti.

Lažeš ti, ljubavi moja draga.

O, kako nebitni smo mi.

V. S. T.