FOVOS

Loše jutro

Stara misao pod čelom reži

Kožom rumeni pečat

Na maglen san podseća

Jato ptica

Grudima mahnito rasplinuto

Talasi o slepoočnice slomljeni

Pod jezikom brodolomci

Dan za milost preklinju

V. S. T.

TI I JA I TO

Od jednog spontanog zagrljaja

Otvorilo se more

Mogao si šetati sve do dna

Mogao si zapomagati

Ribe ne mare za dva ludaka

Za dva dijahronična putnika

Sa omčama stida 

zategnutim 

Oko pogleda

Sve su noći Valpurgijske 

Sva su svitanja crvena 

To nije ničija briga

Postoji samo jedan pad

I tiče se ubrzanog disanja

Nek se zatvori more

Nek halapljivo proguta

I ovaj izgovor 

Dok namerno tonemo

Nema nas na površini.

Nema ni površine.

V. S. T.

PODNEVNA SLIKA

... A zar smo ikad tražili reč;

Želeli smo vreme.

Breme nije kopnilo u čašama.

Breme u pogledima.

Sunce, sunce, 

Proklete naše nesvestice.

Mrvice se povlače po stolu.

Mrvice po poljupcima.

Nikad mi nismo tražili reč, stari.

Zvučno u nama muk krvari.

V. S. T.

NEDOVRŠENA PORUKA, JER TAKVI JESMO

Rekao sam ti

Šta si mi rekao

Tvoj prelomljen nos tvoje uske oči

Od grča A do grča B i tako dalje

Rekao sam ti nemoj da čekaš

Ne vraćamo se bliže sebi godinama

Ti si divna devojka ti si zlo na nogama

Žilet je bio u kupatilu

Ali mi se odavno nismo ubijali zbog srca

Ja te grlim jer te nema pod dlanovima

I to je jedna uzaludna istina

Ja te grlim jer si šapnuo Kako sam ti tužan

I Baš me nešto boli za sobom duša

Moja nemirna lađo, moj kapetane

Jednom se nećemo poznati na ulici

I mnogo ću te voleti...

V. S. T.

OD. USTANAK

Lažeš ti, mrtvi kapetane.

O, kako opasan si ti.

Potežem nož, srce da ti razoružam.

Ali, šta će meni oštrica ova.

Ukrašću snažnog crnog konja.

Naći ću boljeg Ciganina.

Ljubiti lepšeg razbojnika.

Neće mi ruke talase lomiti.

Lažeš ti, ljubavi moja draga.

O, kako nebitni smo mi.

V. S. T.

NETREMICE

Dolaziš uvek tiho, da ne probudiš gromove.

Carica drema, dvorske dame dremaju.

Drema ovo more rastegnuto između palca i kažiprsta.

Nema te vekovima 

i koji dan više.

Vetrimo sećanje, ribamo kože, 

Ljuljuškamo lađe i zatežemo jedra.

Mi smo sve što noćas rominja

I uništava  satove.

Jer toliko nam je beskrajna nada

A večnost tako kratka.

Dolaziš uvek bledo, kad te niko ne zove.

V. S. T.