KUĆA OD OPEKE 1

Na preseku Sunca i nadanja
Snagom same čežnje 
U sebi izgradila sam 
Skroman dom;

Sada mirujem i
Strpljivo u njega slažem
Ogriske svake prećutane
Istine.

Nema tu mnogo oblika.
Jedan glineni čovek
Neka glinena deca
I nekoliko kredom iscrtanih
Galebova po zidovima.

Jednom će i oni poći
Srebrnoj noći u susret

Daleki, blistavi
I nemi.

V. S. T.

GRUZ I JA

Potrebno je mnogo truda

Da je pod prstima ne rastočiš

Kao krunicu pamuka.

Njene usne su japanske.

Neka bleda krv se nazire 

Pod sitnim, čajnim 

Pegicama.

Moj si čovek

Pečeno Sunce, 

Kako da ti ne bude muka.

Sve je to

Mleko i šećerni prah.

Zato ne daš dodir.

Umesto toga žvaćeš duvan.

Umesto toga sipaš dlanove 

Po bubnjevima.

Potrebno je mnogo truda

Da ne mrziš vijugavu šemu 

Moje kose i taman obruč

Zategnutog struka.

Ja sam sve od čega

Jedan pristojan begunac

Krči svoj put.

Strnjika i blato,

Ugriz i blud.

Zaista, potrebno jeste mnogo.

Sunce, konjakom fino 

Kamufliraš taj trud.

Pevaš ti o Gruziji

Ali sve bojiš mojim likom.

V.S. T.