Preko noći tiho je okružila
Predmete koje si dodirnuo.
Mrtvi tanjiri pikavci i ploče
Isijavali su tvoje prisustvo
I dok je veče lagano venulo
Niko nije mogao da spasi čas
Od oticanja.
Sasvim levo pod natkasnom
Zamišljeni pod razjapi usta
Klice pokuljaše u mrak
A moj krevet u sebe primi
Mesec i moje noge pribiše
Uz sebe zvezdani prah
I u jednom uzdahu
Sobu obasja tuga
Puna mrtvih obrisa.
U donjem rublju
Sećanju rezao je grane
Prvi zrak.
V.S.T.
No comments:
Post a Comment