Od jednog spontanog zagrljaja
Otvorilo se more
Mogao si šetati sve do dna
Mogao si zapomagati
Ribe ne mare za dva ludaka
Za dva dijahronična putnika
Sa omčama stida
zategnutim
Oko pogleda
Sve su noći Valpurgijske
Sva su svitanja crvena
To nije ničija briga
Postoji samo jedan pad
I tiče se ubrzanog disanja
Nek se zatvori more
Nek halapljivo proguta
I ovaj izgovor
Dok namerno tonemo
Nema nas na površini.
Nema ni površine.
V. S. T.
No comments:
Post a Comment