Preko istočnog vetra razapet zvižduk. Tu i
tamo o njega obešena klupčad reči, komadi ogledala i kore lubenica.
Crveni muškarac i plava devojka leđima okrenuti jedno drugom jedu kupine. Nebo je prošarano podlivima, oblaci uredno spakovani u crne kutije, trista miliona ptica nosi ih nisko iznad glava gledalaca. Utisak je teskoba, porobljenost, blaga vrtoglavica.
Gomila se tiska, jezicima zaseca kutije, ptice skidaju krila i postaju jednostavna forma,
čista linija.
Crveno i Plavo isprepleću udove i porode kamenu
kišu. Zemlja miriše na slobodu, tišinu i ptičiju krv.
V. S. T.
No comments:
Post a Comment