Ubiće te stvari koje susprežeš
U svojoj prirodi, pred okom drugih
Zatvorićeš vrata grubo nehotice
Survaće se na tebe neobuzdan smeh
Zanemareni ćoškovi depresije i tuge
Desni koje ne pokazuješ iz straha
Od sitnog krvoločnog, što viri iz tebe
A napolju tuku oluje i ne može se
Dovoljno poviti glava ne mogu se
Ostaviti neprovetrene misli zadugo
Nećeš imati kud pružićeš ruke visoko
Jedna će te spoznaja silno vinuti
Druga survati niže od najdubljeg dna
No comments:
Post a Comment