Ovog leta sam postala pomalo oprezna
Usled tolikih vesti motrim na sitne znake
Orošena čela, prigušen kašalj, osluškujem s pažnjom signale
napuklina
Uvučena u svoje mirno, usamljeno telo.
Na komšijskoj terasi strašno bled čovek govori - Ovo je crna
rupa. Bog nek nam je u pomoći.
Puši. Kašlje. Trlja oči dlanovima.
Iza njega, u osvetljenoj sobi boje narandže
Dešava se nestvarno nevešt poljubac.
Ostajem zamišljena, sa nekom novom setom
Posvećena onima čija mladost, možda, neće pamtiti
zloslutnost.
No comments:
Post a Comment