Dovraga više i sa precima
To su neki ljudi koji su nas sazdali kao udžerice
I u nas uselili svoje nazore i strahove
S tim nepovoljnim stanarima celi se život rvemo
Ne umemo da ih se rešimo
Ne umemo da raskrčimo lom kojim nas ugušiše
A opet sve nam se čini
Ako odu ništa više neće znati
Krov nad dušom da nam pridrži...
Rvemo se s teretom prošlih generacija, ali u tom naporu tragamo za sopstvenim notama slobode. Prelepa je pesma!
ReplyDelete